Ostrvo Ada Huja i okolna mesta na Dunavu vezana su za najstariju svetku civilizaciju Vinča, od pre 7,000 godina. U doba neolita ovo područje razvilo je prvo pismo, visoku kulturu stanovanja, poljoprivredu, umetnost i trgovinu.

Od 1900. godne ovo područje obiluje vinogradima, i bogatstvom biodiverziteta. Ruže vetrova, prirodni izvori lekovitih voda, i Dunav pogoduju svim životnim formama da se razvijaju. Ada Huja je proglašena i za IBA (important bird area, podrucje od izuzetne važnosti za ptice, sa preko 120 vrsta.

1960. Ada Huja je pretvorena u gradsku deponiju. 2000 Ada Huja postaje ilegalna deponija građevinskog šuta, a otpadne vode okolnih mesta i industrijskih postrojenja slivaju se direktno u Dunav, i pretvaraju Ada Huju u najveću ekološku katastrofu Grada Beograda.

U oktobru 2011, Supernatural potpisuje ugovor sa opštinom Palilula, o sanaciji divlje deponije na Adi Huji, sa idejom da se regeneriše deo ostrva, i da se tu formira ekološko obrazovni park; Supernatural park.

Od Aprila 2012, mesto koje je bilo potpuno nepristupačno građanima, transformirano je u park koji danas obiluje novo nastalom šumom, zelenom učionicom za ekološko obrazovanje mladih, plastenikom za gajenje bilja i kultivaciju bilja Ada Huje, osmatračnicom za posmatranje ptica, dečijem igralištem, teretanom na otvorenom, odbojkaškim terenom, irigacionim sistemom, solarnim panelima za dobijanje čiste obnovljive energije, plažnim barom, kao i 5 vrtova raznolikog bilja i drveca. Nakon čiscenja deponije na Adu Huju naneto je 350 kubika prirodnog šljunka za formiranje staza, 500 kubika visoko kvalitetne zemlje; formiran je Supernatural park.

2014 Supernatural park proglašen je za jedan od 25 najboljih projekata u Evropi za šta smo dobili nagradu u Evropskom parlamentu. Danas je park prava šuma u kojoj ima preko 1,000 novih drveća, 37 vrsta biljaka, 91 vrsta ptica, pčela, leptira i mnoštvo živog sveta i jedina je šuma na desnoj obali Dunava u Beogradu.

Supernatural park podrzan je od strne Grada Beograda (Gradskim komunalnim preduzećem Čistoća, Zelenilo, Sekretarijatom životne sredine, kao i od ambasada SAD, Kanade, Norveške, Nemačke, Austrije, Finske, Francuske, Velike Britanije, Bugarske , Belgije. Ključni doprinos parku dao je biznis sektor i kompanije Telenor, Coca Cola, Apatinska Pivara, Erste Banka, i mnogi drugi.